Lipidni status, lipidni panel ili profil lipoproteina jedan je od testova krvi koji meri nivo različitih vrsta masti (molekula lipida) u pacijentovoj krvi. Mnogi ga jednostavno nazivaju testom holesterola, jer meri ukupni holesterol i dva tipa holesterola pojedinačno; ali takođe meri i trigliceride. Lipidni panel se često naručuje kao deo rutinske analize krvi koji se sprovodi tokom godišnjeg fizičkog pregleda da bi se otkrio rizik od kardiovaskularnih problema, ali se može uraditi i u drugim stanjima ako pacijentov zdravstveni radnik posumnja na određene bolesti. Takođe prećenjem novao ukupnog holesterola, LDL, HDL i triglicerida obično se može prilično dobro upravljati modifikacijom životnog stila i/ili lekovima kako bi se značajno smanjio rizik od srčanog i moždanog udara.
Način izvođenja
Profil lipidnog panela ili profil lipoproteina „natašte“ ili „na gladno“, zahteva od pacijenata da posti pre testa, koji obično znači ne jedenje, pijenje određenih pića i uzimanje lekova 9 do 12 sati pre testa holesterola.
Tokom testa, zdravstveni radnik uzima uzorak pacijentove krvi. Ako su potrebni dodatni testovi krvi, obično se uzimaju svi uzorci odjednom. Nelagodnost pri uzimanju krvi je obično mala, jer se radi o minimalno invazivnoj dijagnostičkoj metodi
Nakon uzimanja uzorka krvi, ona se analizira u laboratoriji, u kojoj se meri nivo HDL holesterola, LDL holesterola i triglicerida .
Napomena: Ako bolesnik ne posti pre etsta, njegova krv će moći da se koriste samo za određivanje vrednosti ukupnog holesterola i HDL holesterola.
Nakon obavljenog tsta izveštaj o testu će pokazati trenutni nivo holesterola u miligramima po decilitru krvi (mg/dL).
Indikacije
Prema sadašnjim smernice Američkog udruženja za srce, preporučuju da svako ko je stariji od 20 godina treba da uradi lipidni panel ilki test holesterola barem jednom u četiri do šest godina, ali neki planovi zdravstvenog osiguranja mogu platiti pregled lipida češće od toga.
Takođe ako pacijent u anamnezi navodi da ima bliskog rođaka – kao što je roditelj, tetka, ujak ili sestra – kod kojih je rano u životu dijagnostikovan visokim holesterolom, kao i u uslovima familijarne hiperholesterolemije, takvom pacijentu se savetuje da započne praćenje nivoa holesterola prije nego što dođe do pojave komplikacija.
Iako ove smjernice ukazuju na to da trebate provjeriti svoj holesterol barem jednom na svakih četiri do šest godina, većina zdravstvenih radnika obično će proveravati nivo holesterola prilikom godišnjeg pregleda – posebno ako pcijent ima druge uslove koji biga mogli dovesti u rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Svrha testa
Visok nivo masti i holesterola ima tendenciju da se ove supstance nakupljaju u arterijama, povećavajući rizik od moždanog udara, srčanog udara i vaskularnih bolesti. Lipidni panel pruža izveštaj o približnom nivou masti u pacijentovoj krvi, što je u snažnoj korelaciji sa rizikom od bolesti u stanjem u arterijama. Postoji nekoliko tipova masti koji se mogu meriti lipidnim panelom:
- Ukupni holesterol
- Lipoproteini niske gustine ( LDL )
- Lipoproteini visoke gustine ( HDL )
- Trigliceridi
Lipidni panel se može koristiti i za procenu rizika od bolesti ili za pomoć u određivanju verovatnoće arterijske bolesti (iako test ne može da dijagnostikuje zabrinutost, visoki nivoi holesterola i masti ukazuju na to).
Tumačenje rezultata
Visok nivo ukupnog holesterola, LDL i triglicerida i nizak nivo HDL su snažno povezani sa povećanim rizikom od razvoja ateroskleroze, što dovodi do srčanog udara, moždanog udara i bolesti perifernih krvnih sudova. Postoje neki znaci upozorenja ovih stanja, kao što je angina (bol u grudima), koja se može javiti pre srčanog udara, ili prolazni ishemijski napad (TIA), koji se može javiti pre moždanog udara. Ako je pacijent imao znake vaskularnih bolesti, kao što su slab puls, smanjeni osećaji u nogama ili hladni donji udovi, lekar će verovatno naručiti lipidni panel.
Ako pacijent ima znake zatajenja jetre, kao što su abnormalni testovi funkcije jetre, otok trbuha (abdomena) ili žuta boja kože ili oči, zdravstveni radnik će proveriti i nivoe holesterola pomoću lipidnog panela, jer bolest jetre može uticati na nivo holesterola i lipida u krvi. Slično tome, ako pacijent boluje od šećerne bolesti (dijabetesa), neželjeno povećanje ili gubitak težine, ili gastrointestinalnu bolest, zdravstveni radnik će zahtevati od pacijenta da uradi lipidni panel kao deo dijagnostičkog pregleda.
Da bi se odredio kardiovaskularni rizik pacijenat, lekar će uzeti u obzir rezultate testa holesterola u kontekstu pacijentovih godina, pola i porodične istorije.
Drugi faktori rizika, kao što su pušenje, dijabetes i visok krvni pritisak, takođe će biti uzeti u obzir. Ako rizik ostaje neizvestan, a opcije lečenja su nejasne, zdravstveni radnik može uzeti u obzir druge faktore i/ili zatražiti merenje kalcijuma u koronarnoj arteriji (CAC) kako bi se stekao bolji uvid u pacijentov rizik i omogućilo donošenje odgovarajuće odluke o eventualnom lečenju.
Izvor: Wikipedija